U vezi sa Nacionalnom strategijom za razvoj turizma u Republici Srbiji, Timočka krajina (pripada jugoistočnoj oblasti) sa svoja dva upravna okruga, Zaječarskim i Borskim, se smatra faktorom razvoja u nekoliko vrsti turizma – vodenom, banjskom, planinskom, urbanom, pešačkom, ruralnom i drugim vrstama turizma i rekreacije.

Ova oblast je bogata raznim atrakcijama, što je jedan od 3 ključna elementa za  uspešan razvoj turizma, a najvažniji među njima su sledeći – reka Dunav sa Đerdapskom klisurom, Veliki i Mali Kazan i Nacionalni park Đerdap, brdsko-planinski masivi gde dominira Stara planina. Ostale brdsko-planinske oblasti u potpunosti ili delimično obuhvataju 1500 kvadratnih kilometara ili 20% teritorije ovog regiona, kao što su Kučajske planine, Deli Jovan, Mali i Veliki Krš, Miroč, Veliki Greben, Homolјske planina, Ozren, Rtanj, Devica, Tupižnica, Tresibaba i Vrlejica.

Kulturno nasleđe predstavljaju arheološki lokaliteti, spomenici kulture, sela, kao što su: arheološko nalazište Feliks Romulijana u Gamzigradu, Ravna-Timacum Minus, Diana-Zaves, Fetislam, Trajanova tabla, Trajanov most, Vrelo-Šarkamen, Lepenski Vir, Sokograd, Vrndžanski grad, Rajačke, Roglјevačke i Smedovačke pivnice, i kulturno nasleđe od velikog značaja, kao što su Manastir Lapušnja, Manastir Lozica, manastir Gornja Kamenica, manastir Koroglaš, manastir Bukovo, manastirski kompleks Suvodol, manastir Krepičevac, Manastir „Sv. Trojice“ Manastirica, Manastir Vratna, Kuća Stevana Mokranjca i Negotinska stara crkva, Stari centar grada Negotina, Staro banjsko kupatilo u Sokobanji i mnogi drugi.

Termo-mineralni izvori i povoljna klima i dobra klima omogućavaju korišćenje banjskih potencijala tokom cele godine, najpre u Sokobanji, a zatim i u Gamzigradskoj banji i Brestovačkoj banji. Postoje potencijali za razvoj turizma u Nikoličevskoj, Rgoškoj banji i banji Jošanici.

Obilje prirodnih bogatstava i zdrava životna sredina su preduslov za razvoj seoskog turizma i turizma zasnovanog na gostoprimstvu i originalnosti seoskih domaćinstava koje nude različite programe za odmor tokom cele godine (eko, etno, lovni i drugi programi, eko-proizvodnja hrane, zanatski etno-proizvodi, sakupljanje šumskih plodova). Ovu vrstu turizma predstavljaju sela Ravna, Torlak, Lepenski Vir, Brza Palanka, Tekija, Balašević i njihova ponuda je zasnovana na kapacitetu od 146 registrovanih seoskih domaćinstava sa 825 kategorisanih ležaja.

Nedavno je došlo do brzog razvoja planinskog turizma na Staroj planini. Ukupna državna ulaganja u infrastrukturu iznose preko 36 miliona evra za period od 2004-2009. godine. Osim na Staroj planini, ski-staze se nalaze u Majdanpeku, Zaječaru, Rtnju kod Bolјevca i Crnom Vrhu kod Bora, takođe.

Lov i ribolov su najviše predstavljeni u sledećim slučajevima – Dubašnica – Bor; Radičevac, Aldinac i Repušnica – Knjaževac; Velika Brezovica, Južni Kučaj i dolina Vratnjanske reke – Bolјevac; Moravica – Sokobanja; Vratna, Alija, Deli Jovan i Negotinska krajina – Negotin, Đerdap i Srna/Todorova Reka – Majdanpek. Potencijali vezani za razvoj ribolovnog turizma se odnose na lepote Dunava i Đerdapskog jezera, voda, veštačkih jezera i malih jezera, kao što su Bovansko jezero, Grliško jezero, Borsko jezero, Sovinac i Kladovsko jezero.
Nema dovoljno marina/luka i brodskih pristana duž Dunava, samo 4 u Donjem Milanovcu, Tekiji, Kadovu i Brzoj Palanci i jedina luka u Prahovu. Turistički informativni centri se nalaze u Donjem Milanovcu, Kladovu, Zaječaru, Feliks Romulijani, Knjaževcu i Sokobanji.

Svi smeštajni kapaciteti nisu u skladu sa potencijalima i potencijalnoj tražnji. Oni su rezultat stagnacije turističkih aktivnosti i nedovoljnog ulaganja u modernizaciju i izgradnju turističkih objekata. Od 2008. i 2009. godine investitori su zainteresovani za izgradnju savremenih smeštajnih objekata više kategorije, što je uticalo na kvalitet ponude i povećanje tražnje, broj posetilaca i noćenja. U Timočkoj krajini ima 117 smeštajnih objekata, sa ukupno 9.247 kreveta u ponudi. U turizmu ima 2,012 zaposlenih i 52 objekta. Većina smeštajnih objekata su u banjskim kompleksima, pored Dunava i Đerdapskog jezera, koji su do sada prepoznati kao najvažniji. Smanjenje broja turista i broja noćenja je veće od stope na republičkom nivou.



Tabela 9: Ukupan broj turista, noćenja i prosečan broj noćenja u 2008. godini
Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije – 2009.

Ukupan broj posetilaca u 2008. godini iznosio je 167.744 sa 683.639 noćenja, što čini 9% nacionalnog bilansa. Najveća stopa noćenja zabeležena je u Sokobanji (5,7 domaćih turista i 3,9 stranih turista) i Zaječaru (6,5 domaćih turista i 2,1 stranih turista). U ostalim opštinama koje se nalaze u Timočkoj krajini prosečan broj noćenja je beznačajan. Domaći turisti su najbrojniji u regionu. Broj stranih turista je veoma nizak i prilično je manji od republičkog proseka. Prosek angažovanosti smeštajnih kapaciteta mereno brojem iznajmljenih kreveta na godišnjem nivou iznosi 25% od ukupno angažovanih kapaciteta. Ukupan promet koji se ostvaruje u turizmu u regionu čini 50% od prometa ostvarenog 80-tih godina.

Turistički proizvodi nisu dovoljno komercijalizovani na domaćem tržištu, kao i na inostranom tržištu. Razvoj turizma u upravnim okruzima Zaječar i Bor najviše zavisi od odgovarajućeg marketinga i podsticanja komercijalnih turističkih i rekreativnih uslova i unapređenja konkurentnosti pojedinih vidova turizma za koje je ovaj region u stanju da napravi ponudu.

Nekoliko prostornih planova, urbanističkih planova razvoja i master planova ove oblasti je završeno ili je pred završetkom (u vezi Stare planine, Podunavlja, kulturne baštine, Sokobanje, itd.). To bi trebalo da podstakne ulaganja u turizam.